| |||||
Jugoslavija proslavlja desetogodisnjicu
AFP [27.04.2002.]
BEOGRAD: Jugoslavija proslavlja svoju desetogodisnjicu u subotu, ali to
bi mogla biti i njena poslednja, jer su lideri u Beogradu i Podgorici
odlucili da stave kraj na federaciju cija je kratka istorija pokvarena
vladavinom ozloglasenog mocnika Slobodana Milosevica.
Od 27. aprila 1992., Srbija i Crna Gora su nevoljni partneri u onome sto
je preostalo od Jugoslavije nakon krvavog raspada ove federacije koja je
nekad obuvatala i Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju i Sloveniju.
Milosevic, u to vreme predsednik Srbije, insistirao je na tome da se
zadrzi ime stare komunisticke federacije, nadajuci se uzalud da ce
odrzati nasledstvo Jugoslavije.
Nova, krnja federacija pravno je dala ista prava Srbiji i Crnoj Gori,
ali je u stvarnosti Milosevic imao ukupnu kontrolu nad politickom scenom
u zemlji, stavljanjem svojih lojalista na vrhovne pozicije u obe
republike.
Ali su se odnosi ova dva partnera pogorsali od kad je Milo Djukanovic
izabran za crnogorskog predsednika 1998. godine.
Djukanovic, koga su nekad zapadni lideri prigrlili kao protivtezu
autokratskom Milosevicu, kome se sada sudi na UN tribunalu za ratne
zlocine u Hagu, postepeno je distancirao ovu sicusnu republiku na
Jadranskoj obali od Beograda.
Od svrgavanja Milosevica u oktobru 2000., i njegove zamene
reformistickom vladom pod vodjstvom jugoslovenskog predsednika Vojislava
Kostunice, Djukanovic gura svoju politiku, obecavajuci referendum o
nezavisnosti ovog proleca.
"Osamnaest puta veca Srbija, bez obzira ko je na vlasti, nikada nece
imati senzibilitet i razumevanje za potrebe Crne Gore", cesto je govorio
Djukanovic.
Za Djukanovica, Jugoslavija je postojala samo na papiru. Samo je pro-beogradska
crnogorska opozicija - koju podrzava skoro polovina stanovnistva ove
republike, ciji ukupan broj iznosi oko 650.000 - zastupljena u saveznim
institucijama, zbog Djukanovicevog bojkota.
Crna Gora je zamenila jugoslovenski dinar nemackom markom i vodi
sopstvenu spoljnu politiku u republici.
Jugoslovenska vojska je jedina savezna institucija koja je jos uvek
prisutna u Crnoj Gori.
Medjutim, Zapad, koji je ranije hvalio Djukanovica i Crnu Goru zbog
reformistickog stava tokom vladavine Milosevicevog rezima, promenio je
misljenje, upozoravajuci je protiv nezavisnosti.
U martu, uz posredovanje Havijera Solane, sefa spoljne politike Evropske
Unije, Kostunica i lideri Srbije i Crne Gore su odlucili da zamene
postojecu federaciju novom drzavom, pod imenom "Srbija i Crna Gora".
Prema ovom sporazumu, dve republike ostaju u uniji, a svaka ima svoj
lokalni parlament i alternativne predstavnike u Ujedinjenim Nacijama,
Savetu Evrope i drugim medjunarodnim organizacijama.
Ali obe republike ce moci da se odluce da izadju iz ove unije nakon
perioda od tri godine.
Sva tri parlamenta - Srbije, Crne Gore i federacije - moraju da
ratifikuju ovaj sporazum pre nego sto se ustanovi komisija da napravi
nacrt ustava za novu drzavu.
Parlamenti dve republike su vec ratifikovali sporazum, kao i
jugoslovenska vlada, dok se ocekuje da savezna skupstina to uradi u
narednim nedeljama.
Ali dok je Djukanovic prihvatio ovaj sporazum napravljen posredstvom EU,
njegovi separatisticki partneri u republickoj vladi su odlucili da
izadju iz kabineta u protestu zbog sporazuma.
Ovaj postupak je izazvao ostavku premijera Filipa Vujanovica sredinom
aprila.
|
|||||
|