http://www.thestar.com/NASApp/cs/ContentServerpagename=thestar/Layout/Article_Type1&c=Article&cid=1026143933601&call_page=TS_Opinion&call_pageid=968256290124&call_pagepath=News/Opinion

06.08.2002.

Lekcije Hirosime

Bacanje nuklearnih bombi na Japan je bila politicka, a ne vojna odluka

Kevin Black

TOLIKO SE CESTO kaze da je istina prva zrtva rata da je to sada banalna primedba pre nego mudar kriticki komentar. Medjutim, veca posledica od smrti istine je predaja kritickog razmisljanja.

Zlatne godisnjice kljucnih dogadjaja se cesto koriste da se proklamuju lekcije iz proslosti. Ali ako se istorija nikad zaista ne razume jer se namerno pogresno predstavlja, kakve smo to onda lekcije naucili?

Duboko ukopana i kulturno znacajna pogresna predstavljanja istorije su veroma teska da se razbiju za zivota onih odgovornih za date dogadjaje. Godisnjice tih dogadjaja su prilike kad mora da se pojavi kriticko misljenje. Primljene istorijske price moraju da se dovedu u pitanje i da izdrze temeljno kriticko ispitivanje.

Danas je jedna takva godisnjica. Pre pedeset sedam godina bacena je prva od samo dve atomske bombe ikad upotrebljene u ratu.

U 8:15 ujutru 6. avgusta 1945. atomska bomba od 22 kilotone je bacena na trgovacko srce tada nepoznatog grada Hirosime. Pedeset hiljada ludi je umrlo u prvih par trenutaka ovog iznenadnog napada; u roku od pet godina posle toga jos 150.000 tada prezivelih je umrlo od povreda od ogromnog ozracenja. Slican dogadjaj se desio tri dana kasnije u jedinom centru hriscanstva u Japanu: Nagasakiju.

Osim nekog otpornog drveca, ponekog skeleta zgrade i nekih ugljenisanih objekata, ove statistike i druge (na primer toplota bombe, snaga eksplozije) su jedini objektivni istorijski ostaci koji postoje iz ta dva dana.

Nasuprot tome, istorija na koju se skoro potpuno oslanjamo da formira nase procene i razumevanje dogadjaja u Hirosimi i Nagasakiju su subjektivne price iz Amerike i iz Japana.

Medjutim, stalno nas u nasem razumevanju ovih apokalipticnih dogadjaja ometaju dva razloga: prvi je rezultat nase bazicne ljudske nesposobnosti da opisemo iskustva koja su toliko daleko od nase svakodnevne realnosti da su neobjasnjiva.

Cak i hibakusha, ili preziveli od A-bombe, imaju ovu teskocu.

Drugi razlog za nase skoro univerzalno nerazumevanje ova dva nuklearna holokausta potice od podjednako ljudske, ali vise drustveno stetne motivacije. Mi smo kolektivno blokirani od kritickog razumevanja nuklearnog bombardovanja zbog nedostatka javne kritike pred mocnim i namernim pogresnimm predstavljanjem istorije, koje je zapocelo sa predsednikom Hari Trumanom u godinama posle 1945. i koje se zavrsava tek sada, mada veoma polako.

Tekuca otvaranje poverljivih drzavnih dokumenata SAD za javnost i dnevnici zvanicnika su prilicno skoro otkrili dokaze o tome da su istorisjke lekcije kojima su nas ucili posle kraja rata u Pacifiku bile lazne. Na primer:

Generalstab i svi drugi visoki vojni zvanicnici, kao i kljucni savetnici Trumana, osim jednog, su bili protiv upotrebe A-bombi protiv Japanaca. Mnogi su bili narocito zabrinuti za uticaj primene bombi koje su smatrali varvarskim na moralni status Amerike, narrocito protiv drzave za koju su znali da je porazena. Na kraju krajeva, vojska SAD je vec postigla potpunu dominaciju nad japanskim vazdusnim perostorom i vodenim putevima. Oni su prosto cekali da vlade SAD i Japana formulisu uslove predaje.

Truman je stalno odlagao prihvatanje pokusaja japanske vlade za uslovnu predaju sve dok oba tipa A-bombe nisu upotrebljena.

Trumanova fizicka meta za A-bombe su bili Japanci, ali je politicka meta bio njegov saveznik, ali ideoloski protivnik, Jozef Staljin.

Gradski centar Hirosime je bio meta zbog svoje guste naseljenosti i gustine zgrada, sto je trebalo da maksimalno pokaze Sovjetima ubojnu i razornu moc americkog novog oruzja.

Odlucujuci faktori za kapitulaciju japanske vlade su bili ulazak Sovjetskog Saveza u rat na Pacifiku i prihvatanje uslovne predaje od strane Amerike posle A-bombardovanja.

Prica o milion americkih zivota (i jos mnogo vise japanskih zivota) spasenih A-bombama bila je potpuna fabrikacija smisljena da eliminise javnu kritiku predsednikove odluke.

Tako su razorne snage "Debeljka" i "Decka" bile od politicke, a ne vojne koristi. Drugim recima, ovi nuklearni holokausti su upotrebljeni za svrhe "atomske diplomatije" sa Sovjetima pre nego da doprinesu brzom zavrsetku rata.

Ovo je potpuno drugacija - ipak tacnija i potpunije razvijena - prica nego ona koja nam je predstavljana u proteklih 50 godina.

Posto znamo da je istina prva zrtva rata, moramo da shvatimo da su nase javne istorijske lekcije ponekad netacne.

Lekcija Hirosime i Nagasakija je da moramo svi da budemo oprezni kad su u pitanju zvanicne price koje promovisu lideri i zvanicnici vlade, narocito tokom i posle ratova.

Kevin Black je klinicki psiholog koji zivi i radi u Hirosimi.