|
UNEP potvrdjuje kontaminaciju osiromasenim uranijumom niskog nivoa
u Srbiji i Crnoj Gori i poziva na predostroznost
Zeneva, 27. mart 2002. - Nova studija o proucavanju sest mesta u Srbiji i
Crnoj Gori koja su pogodjena municijom sa osiromasenim uranijumom (OU)
tokom kosovskog konflikta 1999. godine potvrdjuje prisustvo siroko
rasprostranjene kontaminiranosti osiromasenim uranijumom, ali niskog nivoa, objavio
je danas UN Program za zastitu okoline (UNEP).
Ova UNEP-ova studija je zakljucila da proucena mesta kontaminirana osiromasenim
uranijumom ne predstavljaju direktni radioaktivni ili toksicni rizik za
zivotnu sredinu ili za zdravlje ljudi. Ovi nalazi su konzistentni sa
nalazima UNEP-ove studije na Kosovu iz 2001. godine. Zajedno ove dve
studije pokrivaju citavu ovu geografsku oblast pogodjenu municijom sa OU
tokom kosovskog konflikta.
Medjutim, UNEP preporucuje da vlasti preduzmu predostrozne mere
Najvaznija briga je mogucnost buduce kontaminacije podzemnih voda usled
korozije penetratora (vrh municije napravljen od OU). Penetratori koje je
nasao UNEP-ov tim su imali 10-15% smanjenu masu usled korozije. Ovakva
brzina korozije podvlaci vaznost kontrole kvaliteta vode jednom godisnje
na mestima gadjanim municijom sa OU.
Novo otkrice koje je narocito znacajno je detekcija, modernim tehnikama
uzorkovanja vazduha, vazdusnih OU cestica na dva od ovih mesta. Dok su
detektovani nivoi jos uvek ispod medjunarodnih bezbednih limita, ovi
rezultati su vazni za dekontaminaciju mesta i gradjevinske radove, sto su
delatnosti koje bi potencijalno mogle da podignu OU prasinu sa povrsine
tla. Uz to, ovi rezultati ukazuju na to da se OU prasina veoma rasirila po
okolini nakon eksplozije municije sa OU.
Studija je izvedena u saradnji sa Medjunarodnom agencijom za atomsku
energiju (IAEA), uz pomoc Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
"Ova nova studija daje vazan doprinos nasem naucnom razumevanju ponasanja
OU u zivotnoj sredini", rekao je izvrsni direktor UNEP-a Klaus Topfer. "Cak
i ako su primeceni nivoi kontaminacije niski, saznali smo da se cestice OU
prasine i sada mogu detektovati u uzorcima tla i osetljivim bioloskim
indikatorima kao sto su lisajevi".
"UNEP-ovo proucavanje mesta u Srbiji i Crnoj Gori potvrdjuje da je
kontaminacija na pogodjenim mestima siroko rasprostranjena. Mi nismo
nasli nivoe radioaktivnosti koji bi mogli predstavljati direktnu pretnju
za zivotnu sredinu ili za ljudsko zdravlje. Ipak, mi snazno preporucujemo
preduzimanje predostroznih mera slicnih onim iscrtanim u nasem izvestaju
sa Kosova prosle godine", rekao je on.
"Tim je bio iznenadjen da nadje cestice OU jos uvek u vazduhu dve godine
nakon kraja konflikta. Na bazi ovih otkrica, vlasti bi trebalo da pazljivo
isplaniraju kako da se mesta pogodjena sa OU koriste u buducnosti. Svako
uznemiravanje tla na ovim mesitma bi moglo da rizikuje oslobadjanje OU
cestica u vazduh", rekao je Peka Havisto, predsedavajuci UNEP-ovog tima za
procenu osiromasenog uranijuma.
"Jasno je da je stalni nadzor potreban, a lokalno stanovnistvo treba da
bude obavesteno o pitanjima koja se ticu OU. Na srecu, iako potpuno
ciscenje mozda nije tehnicki moguce, radovi na dekontaminaciji su vec
zapoceli i u Srbiji i u Crnoj Gori", rekao je on.
UNEP je poslao terensku misiju u Srbiju i Crnu Goru krajem 2001. kao
odgovor na poziv jugoslovenskih vlasti. Od 27. oktobra do 5. novembra
2001. ovaj tim od 14 medjunarodnih strucnjaka ispitao je pet od jedanaest
mesta koja su pogodjena municijom sa OU u Srbiji, i jedino mesto u Crnoj
Gori koje je bilo pogodjeno, plus jedno pogodjeno vojno vozilo.
Ova mesta su samostalno izabrali UNEP-ovi strucnjaci, na bazi kolicine
upotrebljenog OU, zatim bezbednosnih i stavki zivotne sredine i gustine
stanovnistva. Uz to, strucnjaci IAEA u timu su ocenili kako se skladisti
OU u Vinca Institutu za nuklearna istrazivanja u Beogradu, a izvestaj
istice izvesnu zabrinutost zbog stanja tamo.
Tim za procenu je sakupio 161 uzorak, ukljucujuci 69 biljnih, 54 uzoraka
tla, 17 uzoraka vazduha, 11 uzoraka vode i 4 uzorka razmaza. Tri
penetratora i tri fragmenta penetratora su takodje nadjena. Uzorke je
analizirala svajcarska laboratorija Spiez i italijanska
laboratorija ANPA.
Uz kljucna otkrica opisana gore, izvestaj studije je takodje naveo da su
vlasti vec obelezile i ogradile mesta pogodjena municijom sa OU, prema
preporukama UNEP-ove studije iz 2001; da NATO nije UNEP-u dao koordinate
jednog mesta pogodjenog OU koje su identifikovale jugoslovenske vlasti,
sto naglasava potrebu za preciznim i pravovremenim informacijama o mestima
pogodjenim municijom sa OU; da Svetska zdravstvena organizacija nije nasla
dokaze koji bi povezali OU sa hromozomskim promenama koje su prijavile
crnogorske vlasti kod sest osoba koje su cetiri meseca radile na
dekontaminaciji mesta pogodjenih OU; i da je veoma tesko u potpunosti
dekontaminirati mesta pogodjena OU.
Ovu studiju je finansirala vlada Svajcarske. I Svajcarska i Italija su obezbedile
laboratorijske objekte za analiticki rad. Vlade Grcke, Norveske, Rusije,
Svedske i SAD su takodje obezbedile slicnu pomoc.