|
http://www.veteransforpeace.org/interstatement.htm
HUMANITARNA INTERVENCIJA?
JIM BURKHOLDER, bivsi predsednik, Veterani za mir
Gurui za odnose sa javnoscu nase vlade (SAD - Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Kongresa i Bele Kuce) uveliko koriste termin "humanitarna intervencija" kada pricaju o nasoj vojnoj aktivnosti na Kosovu i u ostatku Jugoslavije. Kad zelimo da maskiramo neki neukusni lek, mi ga zacinimo secerom. Kad zelimo da maskiramo cinjenicne aspekte rata mi ga sada nazivamo humanitarnom intervencijom, sto je oksimoron najviseg reda.
Kako mi to intervenisemo u konfliktu u kome smo mi bili glavni podstrekac? Kako neko moze da nazove humanitarnim kada ispaljuje na naseljene mete visoko eksplozivno oruzje, kao krstarece rakete, kasetne bombe i granate sa osiromasenim uranijumom. Oni cije je zivote ovo negativno pogodilo, pa cak i oni za koje mi tvrdimo da im pomazemo, ne bi mogli nazvati nasu pomoc humanitarnom. Nikada necemo znati koliko je bilo civilnih zrtava u bombardovanim oblastima, ali mi smo veoma ponosni sto je, za nas, to bio rat bez krvi...
Nasa intervencija na Balkanu je pocela krajem 80-ih godina na podstrek nasih finansijskih i industrijskih interesa. Tiho je nasa vlada krenula da vrsi destabilizaciju relativno dobre privrede Jugoslavije. 5. novembra 1990. godine Kongres je usvojio Akt o odvajanju sredstava za inostrane operacije za 1991. godinu, koji je postao zakon kada ga je potpisao predsednik Bus. Jedan deo tog zakona je stopirao svu finansijsku pomoc SAD Jugoslaviji u roku od sest meseci. Njegove odredbe su bile toliko stroge da ga je CIA nazvala potpisanom smrtnom osudom i citirala u svojim analizama tvrdeci da ce iz toga nici krvavi gradjanski rat u Jugoslaviji...
Druge odredbe tog zakona su zahtevale prestanak finansijske aktivnosti Svetske banke i MMF-a u korist Jugoslavije. Mi smo takodje promovisali secesiju raznih jugoslovenskih republika, time sto smo zahtevali odvojene izbore unutar svake od ovih republika i sto smo zahtevali da americko Ministarstvo spoljnih poslova odobri izborne procedure i rezultate pre nego sto bi se mogla ponovo uspostaviti svaka daljnja pomoc za datu republiku...
Kako je vreme prolazilo, a nije trebalo puno vremena za to, jugoslovenska privreda se pogorsala, industrija je oborena, broj nezaposlenih se ogromno povecao, a stare nacionalne tenzije, koje su bile uspavane pedeset godina, pocele su ponovo da izbijaju na povrsinu. Ubrzavajuci smrt jugoslovenske federacije, SAD, EZ i UN su uveli sankcije i embargo. U januaru 1992. EZ i SAD su priznali nezavisnost Slovenije i Hrvatske, podsticuci daljnje secesionisticke nade grupa u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Uprkos sankcijama kojima je zabranjeno pruzanje vojne pomoci i izvoz oruzja u Jugoslaviju, 1993. godine SAD je obezbedila oruzje i vojno-obavestajne informacije Hrvatskoj. Iste te godine, Hrvatska je dobila vojne savetnike iz korporacije koja se zove Vojni profesionalni izvori -Military Professional Resources, Inc. (MRPI), grupe americkih penzionisanih vojnih lica visokog ranga sa bliskim vezama u Pentagonu. Uz njihovu pomoc, hrvatska vojska je u julu 1995. godine procenjena kao spremna za borbu. Tog meseca su americki i nemacki ministri spoljnih poslova na sastanku u Londonu odobrili plan za hrvatsku vojnu akciju protiv Srba koji zive u u Bosni i Hrvatskoj. 4. avgusta 1995., uz vazdusnu podrsku koju su obezbedili NATO avioni, hrvatske snage su napale Srbe koji su od davnina ziveli u oblasti Krajina u Hrvatskoj, raselili vise od 350.000 Srba i ubili oko 14.000. Americki ambasador u Hrvatskoj je pozurio da izjavi da ova akcija nije bila etnicko ciscenje, jer jedino Srbi vrse etnicko ciscenje. U medjuvremenu se nasa vlada aktivno udvarala Albancima, da nam garantuju baze na njihovoj teritoriji, za koje bismo mi, sto smo i uradili, obezbedili oruzje i pomoc njihovom izdanku - OVK.
Mi, i nasi glavni saveznici u EZ, smo izbegli da uvedemo UN u pregovore sa Jugoslavijom pre nase vojne kampanje, jer smo znali da bi se prizvala humanitarna sredstva da se resi konflikt. Mi i nasi saveznici smo imali crvstu nameru da nametnemo nasu vojnu vestinu preko Jugoslavije do te mere da smo bili spremni da isprofanisemo defanzivnu misiju NATO-a koriscenjem njegovih aviona da se unisti kulturna, ekonomska i industrijska infrastruktura drzave sa kojom nismo bili u ratu.
Vebster definise pridev `humanitarni` kao neko/nesto ko/sto pomaze covecanstvu, a imenicu `intervencija` kao mesanje jedne drzave u poslove druge. Rat sa svim njegovim nasiljem i unistenjem se nikad ne moze okvalifikovati kao humanitarni i veoma je nametljivo mesanje u necije stvari. Akcije SAD i njenih saveznika kulminirale su u 79-dnevnom bombardovanju Kosova i Srbije i mogle bi, i trebalo bi, zapravo da se priznaju kao ratni zlocini protiv covecnosti, kao sto to mnogi tvrde.
Veterans For Peace
733 15th Street, NW Suite 928
Washington DC, 20005
(202) 347-6780
Fax: (202) 347-6781
E-mail: vfp@igc.org http://www.veteransforpeace.org/