Kada sam ga upitao zasto to radi, rekao je da ranije podrzao jedan
identican zakon, samo da bi video da on bude porazen za jedan glas u
komitetu, uprkos onome sto je Ovens rekao da je bila "ogromna
podrska" u javnim anektama. "NRA [Nacionalno udruzenje puskara]
prikupilo je ogromnu poplavu pisama" koja su se suptrotstavljala tome,
rekao je Ovens, pa su kolena zakonodavaca poklekla pred njima.
Ali, rekao je, "mi smo prekinuli 95% nepravilnih kupovina" pomocu
"instant-provera" u prodavnicama oruzja, "a mozemo to da
uradimo i sa ostatkom, ako istu stvar sprovedemo na izlozbama oruzja."
Usvajanje zakona o zatvaranju izlobi oruzja blokiran je mesecima u Kongresu
odbijanjem republikanskog vodjstva da skupi konferencijski komitet da pomiri
razlike izmedju ovog prilicno blagog zakona Parlamenta i strozije verzije
Senata. Peticija koju je Ovens potpisao omogucava isti trodnevni period
cekanja (ako je kompjuterska provera neubedljiva) odnosno, u verziji enata -
uprkos tvrdnjama Nacionalnog udruzenja puskara da ce to unistiti izlozbe
oruzja koje se odrzavaju vikendima.
Razmisljao sam o Ovensovim komentarima dok sam citao izdanje Kongresnog
zapisa od 3. maja, u kome je republikanac Kerolin Mek Karti, demokrata iz
Njujorka, ubacila 14 stranica komentara o pitanju oruzanog nasilja. To nisu
bile njene reci - iako je ona cesto govorila o sopstvenim reakcijama kada je
njen muz bio jedan od onih koga je ubio mentalno poremeceni revolveras u
vozu 1993. godine.
Ovo su komentari poslati na web sajt sponzora Marsa milion mama, koji treba
da se odrzi u nedelju u Vasingtonu i nekoliko desetina drugih gradova sirom
zemlje. Ove price dobrovoljoca govore, elokventnije nego ijedan formalni
govor, o tome zasto stize masa poruka na sajt www.millionmommarch.com, i
zasto se ocekuje velika poseta na ovom dogadjaju, koji ce pozvati Kongres i
sve drzave da usvoje snaznije sigurnosne mere vezano za oruzje.
Tipicna poruka je stigla od jednog od Ovensovih biraca, Pet Barton iz grada
Aurora, drzava Kolorado. "Deca su najvece blago sveta i jedina nada za
nasu buducnost," pise ona. "Najvaznija stvar koju jedan roditelj
moze da uradi je da zastiti nasu decu od povreda i smrti. Ako ih mi ne
zastitimo, ko ce? Oni racunaju na nas za to. Uradimo to!"
Jos jedna osoba iz Kolorada, Lori Martin iz grada Lafajet, ispricala je
licnu pricu. "U januaru ove godine", pise ona, "moju tetku je
ubio iz oruzja, kada mu je otvorila vrata, 17-godisnji ucenik devetog
razreda. Ovo nije trebalo da se desi. Ja imam 3-godisnjeg sina i zelim da on
zivi u bezbednom okruzenju. Zivot je ionako isuvise nestabilan da bi morali
jos da brinemo o tome da li je oruzje u pogresnim rukama. Hajde odmah da
dobijemo sigurnije zakone o oruzju."
M. J. Feron iz Hilsdejla, Nju Dzersi, je napisala: "Moja cerka i ja
cemo s ponosom da marsiramo na Marsu milion mama. Nase ucesce nije samo
napor da se traze razumni zakoni o oruzju, vec i da se podsetimo onih mama i
dece koji su neizbrisivo unakazeni zbog upotrebe oruzja od pogresnih ruku.
Ja sam medicinska sestra. Ja radim blisko sa decom koja su traumatizovana...
[kao] rezultat nemilosrdne upotrebe rucnog oruzja... Mi trazimo da se imaju
na umu ova deca, kao i zapanjujuca statistika: 32.436 ljudi je ubijeno iz
vatrenog oruzja u SAD 1997. godine."
Dejvid G. Vorner iz Jutike, drzava Njujork, pise: "Ja nisam majka, ali
sam otac i deda. Ja sam takodje i dugo vlasnik puske i rucnog oruzja. Ali se
u potpunosti slazem sa svime za sta se vasa grupa bori u oblasti kontrole
oruzja... Zelim vam srecu i nastavite samo tako."
I konacno, od Lize Hajl Marts iz Baltimora: "Hvala Milion mama koje ce
marsirati sirom zemlje 14. maja. Budimo jaki i odlucni da ne prestanemo da
se borimo za ovu stvar sve dok se ne usvoje razumni zakoni. Ja cu s ponosom
marsirati u Vasingtonu... sa mojom 1-godisnjom cerkom i mojom 80-godisnjom
bakom. Cetiri generacije zena koje zele da ucine nesto!"
Ne mogu da se setim boljeg mesta na kome bi se moglo biti na Dan majki ove
godine.