|
http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A61037-2000Dec28.html
nedelja, 31. decembar 2000.
Joan McQueeney Mitric
specijalno za Washington Post
Beograd. Da, Beograd.
Srpska prestonica je otvorena za biznis
Secate se onog grada koji ste gledali na TV pre samo dve nedelje? Onog sa zgradom parlamenta u evropskom stilu, sirokim bulevarima i parkovima prepunim ljudi, svih revolucionarno nastrojenih? To je bio Beograd. A nakon citave decenije izolacije i cak izostavljanja iz zapadnih putnickih kataloga, Beli Grad je ponovo otvoren za posetioce.
Putnici koji prvi put idu u ovu prestonicu na Dunavu nece biti razocarani - pod uslovom da prilagode svoja ocekivanja, shvate par stvari o humoru Beogradjana i, sto je najvaznije, pozure.
Iskreno, nikad ovde nije bilo puno stranih posetilaca. Cak i u "dobra" stara vremena balkanskog mocnika Josipa Broza Tita, vecina turista je hvatala maglu na Jadransku obalu i nije se ni osvrtala na Beograd.
To je steta. Ovo je grad divnih parkova, kafica, divnih pijaca pod otvorenim nebom, setalista pored reke, biciklistickih staza u obliku petlje i pesackih staza, alternativnog teatra i zivih ulicnih bazara. Za one koji su pripremni da gledaju, autenticni urbani sik ovog glavnog grada sija kroz njegove fasade od cadjavog pescara.
Ovde, uprkos sveprisutnim mobilnim telefonima, ljudi jos uvek imaju vremena jedni za druge; ulicni cistaci jos uvek koriste metle, a ne bucne skupljace lisca; stari ljudi igraju narodna kola pored reke iz cista mira i sto je najbolje, osam flasa piva kosta oko 1,20 dolara.
Ali da rascistimo jednu stvar. Beograd nije Prag ili Budimpesta ili Bec. Nije cak ni Bratislava. Ista divna reka, Dunav, plese kroz sve ove gradove. Ali za razliku od gornjih gradova, centar Beograda su u drugom svetskom ratu zestoko bombardovali i nacisti i saveznici. Klasicna siva staljinisticka arhitektura zgrada, sada fino potamnelih od godina upotrebljavanja peci na ugalj i automobilskih gasova koji su popunili mnoge rupe. Prilikom moje prve posete, kao student 1967. godine, ja sam podrugljivo nazvala Beograd "najruznijom evropskom prestonicom".
Ali moja predstava dobrog provoda i prave putne destinacije se promenila. Starija i mudrija, ja sada vise paznje pridajem prijateljima i autenticnosti.
Dopasce vam se ljudi. Balkanski humor je tipicno prilicno crn i veoma na svoj racun, a svaka politicka kriza generise barazu instant viceva. Nedavno su Jugosloveni koji su posmatrali nasu nacionalnu izbornu nocnu moru ponudili da posalju izborne posmatrace u SAD i salili se da bi bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu bilo drago da uskoci u vakuum vlasti, "pod uslovom da ne mora da deli predsednistvo sa Klintonom".
Jugosloveni su takodje poznati po svojoj velikodusnosti. Cak i sa platama od 40 dolara mesecno, oni ce pokusati da vam plate rucak, pice ili kafu dok ste "u gradu". To je pitanje nacionalnog ponosa. Tako posetioci ponekad moraju da se bore sa svojim prijateljima kad stigne racun, ili da smisle druge nacine da se oduze za njihovo obilno gostoprimstvo.
Delimicno zbog svoje izolovanosti i zanemarenosti, Beograd - i u stvari cela Srbija - ima vise nego samo furnir "pravog mesta." Vecina Srba zivi i radi da bi se izdrzavali, a ne da pljacka turiste. Primer: kad sam bila nedavno tamo mesec dana nijedan me taksista nije prevario, uprkos mojim pokusajima da natucajuci na srpskom izgovorim ime zeljene ulice. U stvari, osecala sam se toliko lose kada sam posle voznje po gradu od tri milje platila manje od 1 dolara da sam rutinski dodala napojnicu 25 centi.
Mozda ce ova etika nepljackanja turista ispariti kad Srbija postane vise nalik Zapadu. Proslo je tri meseca od upada u skupstinu, kada je svrgnut Milosevic, a vec su najbolji hoteli ovog grada puni potencijalnih investitora, medjunarodnih bankara, stranih novinara i izabranih dobrocinitelja.
Moji srpski prijatelji se brinu da ce Beograd postati "izvestacen". Samo upola se saleci oni ukazuju na Sarajevo, prestonicu susedne Bosne i Hercegovine, gde, kazu oni, su espresso-latte ljudi prevagnuli, ostavljajuci malo mesta za jaki specijalitet koji se zove turska kafa. Pre nekoliko godina McDonald's je dosao u Beograd, sada ogranci restorana za brzu hranu nicu kao pecurke. Gradovi kao Sabac, Novi Sad i Nis svi imaju hamburgerdzinice - sto je steta, jer jugoslovenska verzija sendvica sa mesom sa rostilja, pljeskavica, koju oni polako brisu, daleko je superiornija, kao i hleb uz koji se sluzi.
Tako da idite brzo, pre nego sto se zavrsi tranzicija u homogenizovanu drzavu belog hleba i blagog piva. Evo nekih mesta koja treba videti.
Revolucija i parkovi
Tasmajdan i Pionirski park, koji se nalaze u centru, nude zeleni predah u leto i mesto sastajalista ljubavnicima preko cele godine. Oni su takodje zgodno blizu Crkve Svetog Marka i Bulevara Revolucije od Skupstine, ili saveznog parlamenta, u koju je izvrsen upad, kad je i opljackana i zapaljena 5. oktobra, kao simbol 13 godina Miloseviceve lose vladavine.
Ovaj spektakl je bio zapanjujuci za one koji su mu bili svedoci. Pre svega, gomila od vise od 900.000 ljudi se zaprepascujuce lepo ponasala, osim male grupe vandala koji su zbrisali namestaj iz skupstine, ukrali slike sa zidova i zapalili neke prostorije. Kad ih je novi predsednik, Vojislav Kostunica, zamolio da vrate opljackane suvenire, mnogi su se povinovali i dovukli nazad civiluke, slike i tapacirane stolice. Kad ih je zamolio da ociste Beograd, oni su to i uradili. U stvari, ako zelite da napravite koju fotografiju cadjave od dima skupstine bez satkla na prozorima, pozurite. Gradjevinski radnici, staklari i istoricari umetnosti brzo rade na popravci stete.
Toliko su normalne stvari bile odmah nakon "demokratskih nereda" u Beogradu da je 25-godina star Sajam meda u Tasmajdanskom parku odrzan kad je i zakazan. Svakog oktobra se oko 130 pcelara iz cele Srbije se okupi ovde da prodaje med od akacije, kestena, deteline, poljskog cveca. Ljudi donose tegle od kuce ili kupuju pakovanja ovog zlatnog nektara od sest litara. Cena je fiksna (2,20 dolara po litru), tako da je ovaj sajam takmicenje ukusa, boje i arome, a ne cene. Zajedno sa pcelinjim polenom, pcelinjim voskom, sacem i razlicitim napicima za koja se tvrdi da jacaju imuni sistem ili deluju kao afrodizijak, tu su i sapuni, medicinske kreme i kozmetika na bazi meda.
Cak i ako ne stignete na festival meda, ovaj park pun lisca vredi posetiti. U stvari, njegova kafana Poslednja sansa je omiljeno mesto beogradskih nocnih ptica.
Kad se ide prema Dunavu, Novo groblje u Ruzveltovoj ulici je takodje vredno pogledati. Siroke avenije ovog mirnog parka, sa lipama i topolama, cine zapanjujucu kolekciju nadgrobnih spomenika, spomenika i mauzoleja, od kojih su neki stariji od 150 godina. Rucno radjene klupe od kovanog gvozdja, ograde i urne za cvece udopunjuju scenu Starog sveta. Ovo groblje je omiljeno mesto za randevue, kao i mesto za nedeljne setnje.
Politicki interesantna mesta
Jos mamurni od dzet-lega, provedite deo jutra istrazujuci Dedinje, jedan od najpozeljnijih beogradskih kvartova. Zaustavite taksi iz bilo koje glavne ulice i zamolite vozaca da vas odveze u Uzicku ulicu da vidite Beli Dvor, zdanje gde je ziveo poslednji kralj Jugoslavije (i Tito i Milosevic). Zamolite vozaca da vam pokaze kulu gde kazu da je Milosevic danas u sklonistu, odakle pravi ljutite telefonske pozive politickim kolegama i smislja svoje naredne poteze. Mozete da primetite njegovu kucu prema naoruzanim strazarima koji setkaju ispred kao vojnici-igracke na navijanje.
U proslosti je Dedinje bio dom komunisticke elite i stranih ambasadora. Rezidencija americkog ambasadora, napustena u martu 1999., kad je NATO zapoceo bombardovanje, je divna i usamljena cak i sad kad je zapustena. (u novembru su SAD i Jugoslavija ponovo uspostavile diplomatske odnose). U blizini je dom kineskog ambasadora, koji se nije zatvarao.
Na povratku se vozite kroz Topcider da vidite veliki platan, star 200 godina, u parku Kosutnjak. Ovo staro, pegavo cudo je toliko veliko da su njegove krive grane poduprte. Ako je vreme lepo, uskocite u jednu od starih kocija koje voze konji i provezite se oko ovog bujnog parka, ili svratite na kafu ili visnjevacu u restoranu u sumi. (Napomena: budite obazrivi: jugoslovenski princ Mihajlo Obrenovic je ubijen ovde 1868. godine).
Jos uvek niste umorni? Zamolite taksistu da vas proveze pored "svadbene torte", vile ubijenog paravojnog komandanta i ratnog zlocinca Zeljka Raznatovica, poznatog jos pod imenom "Arkan". Vas vozac ce znati na sta mislite ako samo kazete "Arkan" i "fudbal" u istom dahu. Ovo zdanje, za koje kruze glasine da vredi najmanje 1,8 miliona dolara, je odmah pored fudbalskog stadiona Crvene Zvezde. (Arkan je ubijen proslog januara u beogradskom hotelu Inter-Continental.)
Do sada bi trebalo da cela ova voznja kosta manje od 5 dolara. Ako budete fini, taksista bi mogao cak i da vas proveze kroz ulicu Kneza Milosa, gde se americka ambasada, na cijoj fasadi su sprejem napisani anti-NATO grafiti i na kojoj su bili spusteni prozorski kapci do sredine novembra, se obnavlja. Iza ugla, u Nemanjinoj ulici, pogledajte skeletne ostatke Generalstaba Vojske Jugoslavije i Ministarstva odbrane, spomenike NATO-vog preciznog bombardovanja.
Pijace, kafici, nocni zivot
Izdvojte sat-dva da posetite prostranu pijacu pod otvorenim nebom poznatu kao Kalenic pijaca, najbolji teatar u gradu. (petak i subota su najzivlji). Prosetajte se polako kroz lavirint tezgi sa njihovim gomilicama sezonskog povrca, kupama svezih jaja sa farmi, gomilicama kestenja, veza belog luka, kesa sa domacim rezancima za supu i listovima kora od testa, i ne mozete a da ne vidite boju i vitalnost ovdasnje farmerske kulture. Kupite cvece za svoju hotelsku sobu (ili vasu hostesu) od babuske na jugozapadnom delu, ili pokupite pile sa rostilja za popodnevni piknik u parku-tvrdjavi Kalemegdan, na Dunavu.
Pogledajte prodavce koji prodaju antikvitete, gde su fino ogledalo sa ramom od orahovog drveta, francuski rucni sat napravljen 1920. godine, filigranske cigaret-tabakere i staromodni plavi prsluk od vunenog brokata iz prvog svetskog rata bili medju poslednjim stvarima sto se mogu ovde naci. Cenjkanje je moguce.
Nemojte napustiti Kalenic a da ne svratite tamo gde se prodaje sir. Na desetine zena u belom kasikom vade domaci kajmak iz drvenih kacica ili vam pruzaju komadice belog sira (manje slana verzije feta sira) na lopatici da probate. Ja volim da idem tamo sa mojim srpskim prijateljem, Vojinom, koji je ovde redovna musterija. On zna skoro sve zene a lepim recima obrlati one koje ne zna. Prodavci se takmice za njegov novcanik. I inace muskarci dobijaju najbolje zalogaje ovde.
Ako zelite da rucate ili popijete kafu na brzinu, pokusajte u obliznjoj kafani Kalenic, krcmi dostojnoj postovanja u ulici Maksima Gorkog. Rostiljdzija koji prodaje pilice sa rostilja (ili bilo ko drugi, zapravo) moze da vam pokaze put.
Nakon sto ste malo odspavali, prosetajte do Kalemegdanskog parka kroz Knez Mihajlovu ulicu, pesacku ulicu koja vrvi od ljudi, velicanstvenim balkanskim lepoticama i zivahnim kaficima. Ovo setaliste, sa svojim divnim starim zasvodjenim zgradama, daje posetiocima ideju o tome kako bi Beograd mogao da izgleda uz malo farbe i paznje.
Ako je hladno, namirisacete kestenje kako se pece na malim rostiljima. Ima puno umetnickih galerija, kao i humoristickih razglednica, od kojih su mnoge izrazito politicke. Otprilike na pola puta niz ulicu, s desne strane, naspram jedne bljestave fontane, su ostaci americkog kulturnog centra i biblioteke. Demoliran tokom prvih dana NATO bombardovanja, on ceka da ga ozive. U blizini, u ulici Kneza Mihajla br. 49, je stab Otpora, studentskog pokreta za koga kazu da je mobilizovao opoziciju Milosevicevom rezimu koristeci satiricni ulicni teatar i narodni pokret.
Samo par koraka iza fontane svratite na tezgu Pecina za najbolje kokice u gradu i nastavite ka Kalemegdanskom parku i tvrdjavi na kraju ove pesacke ulice. Prosetajte kroz njen podzemni vojni muzej pre nego sto odete da posmatrate zalazak sunca na jednoj od brojnih klupa ovog parka pored reke.
Ostavite jednu noc za Skadarliju, zivu ulicu za setnju, jelo i slusanje narodne muzike. Do nje se doseta za 10 minuta kroz Francusku ulicu sa Trga Republike, polaznu tacku vecine velikih politickih demonstracija. Okrenite udesno u Jevremovoj ulici i prosetajte dve ulice dalje dok ne dodjete do kaldrmisane ulice (napomena: to je pakao za visoke potpetice). Tu mozete kupiti sendvic ili pitu sa visnjama, da jedete dok setate, ili popijte par piva u obliznjoj pivnici.
Ili, ako zelite neki mirni kutak sa politickim implikacijama i dobrom supom, govedjim kotletima i corbama, idite u kafanu u dvoristu Filosofskog fakulteta, koji je odmah do Knez Mihajlove u ulici Djure Jaksica, gde su zapoceli brojni antirezimski protesti.
Danas su najrevolucionarnija stvar tamo niske cene.
Joan McQueeney Mitric je pisac iz Vasingtona koja putuje u Beograd vec 30 godina.
© 2001 The Washington Post Company