18. 03. 2002.
Jeffrey T. Kuhner
Stabilnost Jugoslavije poljuljana zbog sudjenja za ratne zlocine
Sudjenje bivsem predsedniku Slobodanu Milosevicu na sudu za ratne zlocine u
Hagu preti da podeli jugoslovensku vladajucu koaliciju i podrije politicku
stabilnost zemlje.
Ova pretnja dolazi u vreme kad jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica
gubi vlast spram srpskog premijera Zorana Djindjica, iako popularnost samog
premijera trpi zbog snaznog ucinka g. Milosevica na tribunalu.
"Spremnost sadasnje vladajuce koalicije da saradjuje sa Hagom bila je njena
ulaznica na vlast", kaze Srdja Trifkovic, urednik spoljnopoliticke rubrike
casopisa Chronicles i cest komentator dogadjanja na Balkanu. "Ovo joj se vraca
kao bumerang jer se Milosevic pokazao kao tako jak optuzeni na tribunalu za
ratne zlocine, nateravsi mnoge svedoke da predju u stav odbrane".
Borba za vlast se produbila ovog meseca kad se stranka g. Kostunice otvoreno
sukobila sa vladajucom alijansom na celu sa g. Djindjicem oko pitanja saradnje
sa tribunalom, koji sudi osobama optuzenim za ratne zlocine pocinjene tokom
krvavog raspada Jugoslavije 1990-ih godina.
Demokratska stranka Srbije g. Kostunice, kljucni clan vladajuce alijanse,
najavila je prosle nedelje da ce bojkotovati vazne koalicione sastanke zbog
nacrta zakona o saradnji sa tribunalom. G. Kostunica kritikuje ovaj UN
tribunal.
Ova stranka kaze da ce se povuci sa svih sastanaka srpskog predsednistva, koje
obuhvata lidere stranaka svih clanica alijanse i formulise vecinu politike
koja se tice Jugoslavije.
U izjavi koju citira agencija Associated Press, stranka g. Kostunice je rekla
da "nema nameru da daje lazni legitimitet odlukama koje donose druge stranke".
Dragan Marsicanin, potpredsednik stranke, je rekao da se ona nije iskljucila
iz koalicije vec samo bojkotuje sastanke predsednistva.
Stranka g. Kostunice kontrolise 45 od 250 mesta u srpskom parlamentu, osam od
130 mesta u donjem domu saveznog parlamenta i jedno od 40 njegovom gornjem
domu. G. Djindjic i njegovi saveznici drze 131 mesto u srpskom parlamentu.
G. Djindjic, cija je stranka najveca u koaliciji, podrzava zakon o saradnji sa
Hagom. On je odobrio ekstradiciju g. Milosevica tribunalu prosle godine - sto
je postupak koji je g. Kostunica osudio.
Oni koji prate dogadjaje na Balkanu kazu da ovaj bojkot naglasava gubitak
uticaja g. Kostunice unutar alijanse.
"Nakon pada Milosevica, bilo je nemoguce za Djindjica da dodje na vlast bez
pomoci Kostunice", rekao je g. Trifkovica. Ali "tokom proteklih 15 meseci,
Djindjiceva vladajuca koalicija radi sve sto moze da podrije Kostunicu".
Prekretnica, kaze on, je bila odluka da preda g. Milosevica tribunalu.
G. Milosevic, koji je optuzen za zlocine protiv covecnosti tokom ratova u
Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, uspeo je u prvim danima svog sudjenja da natera
albanske svedoke optuzbe u odbrambeni stav i da predstavi Jugoslaviju kao
zrtvu NATO-ve kampanje bombardovanja 1999.
"Milosevicev nastup je nastetio Djindjicu. Cak i Milosevicevi protivnici kazu
da posteni Srbi nemaju izbora do da podrzavaju Milosevica protiv Haga", kaze
g. Trifkovic.
G. Djindjic je obecao da nabavi zapadnu pomoc da ozivi privredu Srbije
zauzvrat za predaju g. Milosevica tribunalu, ali to se nije dogodilo, kaze g.
Trifkovic. "Ovo je nastetilo Djindjicu politicki... Sada Srbi smatraju da su
dobili obe najgore varijante".
G. Djindjic je u medjuvremenu sledio shemu drugih bivsih jugoslovenskih
republika u koriscenju ekonomske reforme i privatizacije drzavne industrije da
konsoliduje svoj polozaj na vlasti. "Djindjic je ustanovio kontrolu nad
ekonomskim i medijskim polugama u srpskom drustvu. On podupire niz istaknutih
vladajucih familija koje vuku konce iz pozadine", kaze g. Trifkovic. "Imacemo
post-komunisticku oligarhiju slicnu onoj Milosevicevoj - osim sto se ova
predstavlja kao demokratska".
|