|
4.07.2002.
Colum Lynch
Odlozena akcija o bosanskim snagama
SAD nije uspela da dobije podrsku za imunitet njenih mirovnih trupa
UJEDINJENE NACIJE, 3. jul - Busova administracija je pristala veceras, po drugi put u tri dana, da odlozi svoj pretnju da prekine UN mirovnu misiju u Bosni ukoliko americki drzavljani koji tamo sluze ne dobiju imunitet od prvog svetskog suda za ratne zlocine.
Do odluke da se odlozi ova akcija doslo je posto Vasington nije uspeo mobilise devet od 15 glasova u Savetu bezbednosti koji su potrebni da se usvoji rezolucija pod sponzorstvom SAD koja bi ovlastila ovaj savet da na neodredjeno vreme odlozi istrage i sudjenja pojedincima iz zemalja koje nisu ratifikovale Medjunarodni sud za ratne zlocine.
Americki zvanicnici kazu da su pristali na odgodu do 15. jula, u nadi da ce ubediti nekoliko zemalja da promene svoj stav. "Bilo je jasno da do ponoci necemo moci da postignemo sporazum o rezoluciji vezano za Medjunarodni sud za ratne zlocine", kaze Dzon D. Negroponte, americki ambasador u UN. "Mislim da niko nije bas zalupio vrata nasim predlozima".
Povlacenje SAD posle dana intenzivnih kritika od strane UN delegata, Generalnog sekretara Kofija Anana i predstavnika africkog, azijskog, arapskog i evropskog glasackog bloka, izazvalo je danas odbacivanje novog predloga SAD, govoreci da bi to erodiralo integritet Saveta bezbednosti i ismejalo medjunarodno pravo.
"[Predlog SAD] otvoreno se suprotstavlja zakonu o povelji, jer bi primorao drzave koje su ratifikovale Rimski Statut da prihvate rezoluciju koja bukvalno menja povelju", napisao je Anan danas u pismu Drzavnom sekretaru Kolinu L. Pauelu. "Bojim se da je jedini pravi rezultat . . . taj da su rizici koje je Savet preuzeo diskreditovani".
Zagovornici suda, ukljucujuci tu i kljucne delegate, kazu da su SAD potcenile velicinu podrske za Medjunarodni sud za ratne zlocine sirom sveta. Francuska i Britanija, najblizi saveznici Amerike, uverili su Savet da je predlog Amerike neprihvatljiv. Samo je Kina, koja nije ratifikovala povelju, formalno podrzala predlog Amerike.
"Ovaj predlog bi poslao poruku da su mirovnjaci iznad zakona", rekao je jutros ambasador Kanade u UN, Pol Hajnbeker, na vanrednoj sednici Medjunarodnog suda za ratne zlocine, koja je sazvana da ubedi clanove saveta da odbaci predlog SAD.
SAD su u nedelju stavile veto na rezoluciju koja ovlascuje sestomesecno produzenje misije jer je savet odbio da da imunitet americkom kontingentu u Bosni. One su dale operaciji 72-casovno produzenje, koje je trebalo da istekne u ponoc, da vide da li se moze postici kompromis.
"Zao nam je sto je doslo do tacke gde su SAD morale da preduzmu ovu akciju koja ukljucuje veto za mirovne trupe", rekao je danas portparol Bele Kuce Ari Flajser.
Zauzimajuci takav stav o Bosni, Busova administracija je pribegla onom sto se u pocetku cinilo kao relativno jeftin napad da postigne siri cilj: da americki zvanicnici i trupe moraju da dobiju imunitet od ovog suda ako ce da ostanu angazovani u medjunarodnim mirovnim misijama, narocito u misijama koje nisu vitalne za nacionalne bezbednosne interese SAD.
Po vec postojecem planu Evropska Unija ionako je treblo da zapocne preuzimanje kontrole nad ovom misijom do kraja godine. A mala ceta od 46 americkih policajaca je po tom planu ionako trebalo da pocne da napusta Bosnu do oktobra. "Ako ovo ne uspe, to bi bilo ozbiljno, ali ne i katastrofalno", rekao je Pedi Esdaun, bivsi britanski politicar koji je na celu aktivnosti Evropske Unije u Bosni.
Ali usred zabrinutosti da bi potpuno americko povlacenje ugrozilo stabilnost na Balkanu, Vasington je jasno stavio do znanja da nije spreman da prekine vazne mirovne misije koje sluze americkim interesima.
General ratnog vazduhoplovstva Ricard B. Majers, predsedavajuci zajednickog generalstaba, rekao je danas da je Vasington i dalje posvecen daleko vaznijim NATO Stabilizacionim snagama (SFOR) koje broje 18.000 ljudi.
"Iz perspektive SAD, nista se nece desiti sa SFOR-om", rekao je on danas u stabu NATO-a u Briselu". Kako je to predsednik dobro rekao - a te reci se nisu promenile i politika se nije promenila - po pitanju SFOR-a i NATO-a, mi smo u tome zajedno i izaci cemo zajedno".
U medjuvremenu, Anan je apelovao u svom pismu na Pauela da preokrene smer i potrazi kompromis koji primecuje "cinjenicu da jurisdikcija Medjunarodnog suda za ratne zlocine, prema zakonu, preuzima jurisdikciju Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju"
Anan je rekao da nijedan UN mirovnjak niti zvanicnik "nigde nije bio blizu one vrste zlocina koji potpadaju pod jurisdikciju ICC. Pitanje koje SAD postavljaju u savetu je stoga veoma neverovatno"
Ovaj sud, kome se Busova administracija zestoko protivi, ustanovljen je da bi sudio pociniocima zlocina, ukljucujuci tu i genocid, ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti. Potpisale su ga 138 zemalja, a ratifikovao 76. Njegovi okviri kazu da je stvoren da spreci zlocine na nivou masovnih ubistava koje su pocinili bivsi lideri Crvenih Kmera u Kambodzi i bivsa vlada Ruande, koja je naredila pokolj vise od 500.000 ljudi 1994. godine.
Klintonova administracija je potispala ovu povelju u decembru 2001. uprkos brigama, ali je Busova administracija odbacila ovaj sporauzm u maju, navodeci zabrinutost da bi drzavljanima SAD moglo biti nepravicno sudjeno na ovom sudu.
Ovaj spor preti da podrije jedinstvo Saveta, koji je uzivao u retkom periodu harmonije od teroristickih napada 11. septembra.
Britanski ambasador u UN, Dzeremi Grinstok, koji je ovog meseca rotirajuci predsednik Saveta, rekao je da ako SAD ne postignu prihvatljivi kompromis sa Savetom, on ce uvesti alternativno resenje, kojem se SAD protive, a koje bi postavilo scenu za postepeni prenos ovlascenja sa UN misije u Bosni na misiju koju bi vodila Evropska Unija.