|
08.07.2002.
Jeffrey T. Kuhner
Tribunal za Balkan se okrece Klintonu
ZAGREB, Hrvatska - Tribunal za balkanske ratove ispituje da li su opravdane optuzbe protiv bivseg predsednika Klintona i njegovih pomocnika jer su pomagali vojnu ofanzivu Hrvatske 1995. godine u kojoj je povracena teritorija koju su tada drzale pobunjene srpske snage.
Hrvatski svetski kongres je poslao jedno pismo prosle nedelje u kome se trazi da Karla Del Ponte, glavni tuzilac Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju, otvori krivicnu istragu za g. Klintona i druge visoke zvanicnike njegove administracije zbog "pomaganja i ohrabrivanja optuzenog hrvatskog generala Ante Gotovine u hrvatskoj vojnoj operaciji 1995. godine pod nazivom 'Operacija Oluja'".
Kad su je upitali da li kancelarija tuzioca planira da podigne optuznicu protiv g. Klintona i amerikcih zvanicnika, Florens Hartman, portparol gdje. Del Ponte, je rekla: "Mi radimo na bazi stalne istrage".
Pored g. Klintona, druge osobe navedene u zalbi su bivsi savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk, bivsi pomocnik savetnika za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger, ambasador Ricard Holbruk i bivsi americki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt.
Strah da ce se americkim zvanicnicima suditi za ucestvovanje u mirovnoj misiji UN lezi iza pretnje Busove administracije da se povuce iz sadasnje mirovne misije UN u Bosni.
Ova pretnja je deo spora vezanog za odvojeni ali slicni UN tribunal, Medjunarodni tribunal za ratne zlocine, koji je modeliran prema Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju i koji je poceo sa radom prosle nedelje. Oba suda se nalaze u Hagu.
Balkanski sud je naljutio americke zvanicnike pre dve godine kad je objavio da razmatra slicnu zalbu protiv NATO komandanata zbog njihove uloge u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine pod vodjstvom SAD.
Sudski zvanicnici su tada rekli da se osecaju obaveznim da razmotre sve zalbe koje im se dostave, ali su odbacili tu stvar nakon preliminarne istrage.
Protiv generala Gotovine je Medjunarodni tribunal za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju podigao optuznicu u junu 2001. zbog "komandne odgovornosti" za vojnu kampanju u kojoj je ubijeno 150 srpskh civila.
Tajno pomognute od Klintonove administracije, hrvatske snage su lansirale ogromnu trodnevnu vojnu ofanzivu - poznatu kao "Operacija Oluja" - 4. avgusta 1995., u kojoj je Hrvatska povratila teritorije koje su okupirali pobunjeni Srbi posle poteza Zagreba za odvajanje od Jugoslavije 1991.
Hrvatski svetski kongres, nevladina organizacija koja pruza savetodavne usluge Ujedinjenim Nacijama, kaze da smatra da ni gen. Gotovina ni zvanicnici Klintonove administracije nisu krivi za ratne zlocine.
Medjutim, kaze i da ako gdja Del Ponte insistira na tome da se sudi gen. Gotovini, onda treba suditi i americkim zvanicnicima u interesu "ravnopravne pravde" jer su oni igrali vaznu ulogu u pomaganju generalove kampanje u Operaciji Oluja.
Hrvatski svetski kongres kaze da je americka administracija dala zeleno svetlo za ovu operaciju i pruzila diplomatsku i politicku podrsku za nju.
Ali su naglasili da bi "najpravedniji ishod bio da se povuce optuznica protiv gen. Gotovine".
Mogucnost da ce slucaj Gotovine dovesti do toga da se podigne optuznica protiv americkih zvanicnika zabrinjava neke politicare na Kapitol Hilu.
Henri Dz.. Hajd, republikanac iz Ilinoisa i predsedavajuci Komiteta za medjunarodne odnose, rekao je u pismu od 29. maja upucenom drzavnom sekretaru Kolinu L. Pauelu da su na raspravi komiteta o Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju "predstavljena svedocenja koja dovode u pitanje cinjenicnu osnovu za ovu otpuznicu
"Skrenuta nam je paznja da bi Medjunarodni tribunal za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju mogao pokrenuti istragu protiv americkih zvanicnika zbog potencijalne komandne odgovornosti vezano za Operaciju Oluja".
G. Hajd je rekao da stalna istraga u slucaju Gotovina predstavlja "rizik" da bi se americkim zvanicnima moglo suditi od strane "UN tribunala zbog formulisanja ili sprovodjenja politike vlade SAD".
Gen. Gotovina, star 48 godina, bio je vojni komandant Sektora Jug operacije koja je odgovorna za zauzimanje grada Knina.
Njega je kancelarija tuzioca u Hagu optuzila i da je komandovao etnickim ciscenjem 150.000 Srba u Hrvatskoj koji su pobegli od vojnog napada. On je trenutno u bekstvu, ne zna se gde je.
SAD su pruzile vojnu i tehnicku pomoc za Operaciju Oluja da bi se porazio cilj tadasnjeg srpskog predsednika Slobodana Milosevica stvaranja etnicki ciste "Velike Srbije".
