|
http://www.usatoday.com/news/opinion/editorials/2002-1114edit_x.htm
11.14.2002.
Razlomljena Bosna nudi SAD upozoravajucu pricu za Irak
Nedavna karikatura u jednim bosanskim novinama koja govori gradjanima da "vrate sat unazad" za jednu deceniju bila je preterivanje - ali tek jedva. Prvi nenadgledani izbori u Bosni proslog meseca od kad se 1995. zavrsio krvavi etnicki rat u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici trebalo je da budu trijumf za americku diplomatiju. Umesto toga, nacionalisticke stranke koje su zapocele rat su opet dosle na vlast, odbacujuci napore SAD i saveznika da donesu mir i demokratiju u ovu opustosenu drzavu.
Za Bosnu su verovatne posledice sumorne: stalna tenzija izmedju etnickih neprijatelja i okupacija stranih trupa. Za Busovu administraciju, stalni jadi Bosne daju otreznjavajucu proveru realnosti dok se SAD priprema za zavrsnicu sa irackim diktatorom Sadamom Huseinom.
Busova administracija ne krije svoje planove za Irak posle Sadama u ne tako dalekoj buducnosti, uprkos obecanja irackog lidera u sredu da pristaje na rezoluciju Ujedinjenih nacija koja zahteva da se Irak razoruza. Ali izazovi u upravljanju zemljom posle Sadama bi mogli biti vise obeshrabrujuci nego u Bosni.
Zaista, svrgavanje Sadama bi moglo biti lako u poredjenju sa sprecavanjem da Iraku izbije trajni gradjanski rat. Mir zahteva dugorocno americko angazovanje koje ova administracija jos nije obecala.
Kao i Bosna, Irak je podeljen medju rivalskim etnickim i religioznim grupama. Tokom Sadamove represivne vladavine njegovi Suni su progonili Siite i Kurde, generisuci mrznju koja se ne moze lako prevazici pokusajima SAD da stvore vladu sa predstavnicima iz svake grupe.
Za sada je ova administracija fokusirana vise na odrzavanje reda nego na razvoj demokratije u Iraku posle Sadama. Jedan predlog: Instalirati americkog vojnog upravnika slicnog generalu Daglasu Mek Arturu koji je nadgledao ponovnu izgradnju Japana posle drugog svetskog rata. Predsednik Bus je aludirao na tu ideju ove nedelje, govoreci da SAD i njeni saveznici "su se borili sa zlim rezimima i ostavili za sobom prosperitetne nacije sa sopstvenom upravom".
Da bi se to postiglo, medjutim, moraju da se izbegnu opasnosti iz Bosne:
Dugorocno angazovanje. Iracanima su potrebna uveravanja da ce SAD biti tu kad je u pitanju ponovna izgradnja njene unistene privrede i politickog sistema. U Bosni, SAD je bio oklevajuci mirovnjak od samog pocetka. A prosle godine Bus je osudio americku "izgradnju drzave", pozivajuci na odlazak 4.500 americkih vojnika koji su tada bili u Bosni.
Trajne institucije. Medjunarodni nadzornik ima konacnu kontrolu nad mladom demokratijom Bosne. To obeshrabruje rivalske grupe da saradjuju i ucine da zemlja funkcionise bez strane vladavine. A odgovorne institucije sopstvene uprave su od vitalnog znacaja za etnicku harmoniju. Uvodjenje demokratije u Irak nakon decenija diktature ce biti podjednako tezak posao.
Ekonomska stabilnost. Razorena ekonomija Bosne otezava napore da se povrati stabilnost u zemlju. Irak sedi na drugim po velicini poznatim rezervama nafte u svetu, bogatim izvorom sredstava za rekonstrukciju. A ipak je decenija americkih sankcija obogaljila njegovu nekada zivu privredu, i on ima na milijarde spoljnog duga, uglavnom prema Rusiji. Najveci prioritet je da se Irak vrati na prosperitet.
Pre sedam godina, americki zvanicnici su mislili da su pregovorima zavrsili rat u Bosni i iscrtali su savrseni plan za vodjenje ove razorene zemlje opet u mir i prosperitet. Ta problematicna misija treba da se ima na umu dok Busova administracija okrece pogled ka Iraku.