UVOD

Rat reci i slika

Nepostavljena Pitanja

Rat na TV

NATO propagandni rat

Izvestavanje o Kosovu: Novinarstvo naspram propagande

O autoru

Vratite se na stranu Clanci i misljenja

MEDIJI I KRIZA NA KOSOVU

Filip Hamond


UVOD

Rat koji je NATO vodio na Kosovu bio je istovremeno sokantan i predvidljiv. Bio je sokantan po svojoj surovosti: dva i po meseca NATO saveznici su ubijali na stotine civila i ucinili na hiljade njih beskucnicima (ukljucujuci tu i etnicke Albance koje su navodno zeleli da 'spasu'), prouzrokujuci veliku stetu po zivotnu sredinu, ciji ce se efekti osecati godinama. Sve je, opet, bilo veoma predvidljivo, jer je NATO napad 1999.godine sledio sablon ranijeg destruktivnog uticaja Zapada u ovom regionu pocev od 1991.godine. 1995. i 1999.godine destrukcija je uzela direktnu vojnu formu; ali diplomatske, politicke i 'humanitarne' intervencije Zapadnih sila su sve to vreme raspirivale plamen konflikta i ubrzavale nasilni raspad Jugoslavije. Politika Zapada je kao i uvek cinicna i u sluzbi svojih ciljeva i ne vodi racuna o nasilju koje je pokrenula.

Ipak, uprkos svemu ovome, opste shvatanje - barem u Britaniji - je da je politika Zapada na Balkanu politika dobrih namera. Neki se mozda zale da je nedosledna, kratkorocna ili lose smisljena. Ali postoji rasireni konzensus da je Zapad potencijalna sila za obezbedivanje dobrobiti regiona, dok su se godinama pre rata na Kosovu liberali zalili da Zapad ne cini dovoljno da pomogne. Rezultat takvog naizgled kriticizma bio je da je 1999.godine NATO uspesno predstavio svoju razuzdanu destrukciju Jugoslavije kao 'humanitarnu' i 'moralnu': vodenu etickim imperativima pre nego sopstvenim interesom. 

Mediji su odigrali kljucnu ulogu u odrzavanju pojma 'humanitarne' spoljne politike od kraja hladnog rata naovamo. Slozeni konflikti su pojednostavljivani u epske bitke izmedju Dobra i Zla; neprijatelji su demonizovani; a Zapadne sile se tretiraju kao herojski spasioci sveta. Prvi ovakav slucaj bio je krajem 1990-91. - rat u Zalivu - kada su, uprkos tome sto su bili svedoci toga da su zapadni saveznici vratili Irak nazad u kameno doba, mnogi urgirali da Zapad intervenise i dalje, da bi spasio Kurde koje progoni iracki rezim. Cinjenica da je Turska pozvana da proslavi 50. rodjendan NATO-a u Vasingtonu, dok u isto vreme ubija krudski narod unutar svojih granica i u 'bezbednim sklonistima' u Iraku, daje neke nagovestaje o tome kako izgleda biti spasen od strane Zapada.

U Jugoslaviji smo bili svedoci dugorocne medijske kampanje na demonizaciji Srba, koji su prikazani kao novi nacisti, koji drze koncentracione logore i vrse genocid. Mnogi novinari su otvoreno bili opredeljeni protiv Jugoslavije u gradjanskim ratovima, napustajuci cak i retoricku obavezanost na objektivnost. Medijsko pokrivanje Jugoslavije je sve vreme bilo u vidu komentara bez konteksta: to je ono sto je omogucilo da se niz krvavih gradjanskih konflikata okarakterise kao jednostrana agresija. Kao i zapadni politicari, reporteri su zauzimali moralisticki stav, klevetajuci Srbe i pozivajuci na ostriju vojnu akciju protiv njih. Kada je doslo do te akcije, na Kosovu 1999.godine, umesto izvestavanja imali smo propagandu.


Copyright 1999 beograd.com. Prevod Tanja Bjeletic.
Ovaj prevod je zasticen zakonom. Prestampavanje zabranjeno.