|
|
MEDIJI I KRIZA NA KOSOVUFilip HamondRAT NA TVU ratu protiv Jugoslavije NATO pokusava da ucutka sve debate, kritike i neslaganja. Najgroteskniji slucaj toga je bombardovanje zgrade srpske televizije, kada je ubijeno desetak i povredjeno na desetine civila. Premijer Toni Bler je ovo opisao kao 'potpunoi opravdano'. Napad je navodno izvrsen u ime Istine, posto ova TV stanica proizvodi propagandu. Bler, koji vrlo vodi racuna o imidzu, objasnio je da je televizija deo 'aparatusa' koji odrzava jednog politickog lidera na vlasti, pa su prema tome kamermani, sminkerke i domari legitimne mete. Mozda se NATO jos nadao da ce izvestaji zapadnih novinara iz Beograda - koji su slati iz ove TV zgrade dok nije pogodjena - postati kolateralna steta. Sigurno je da su politicari u Britaniji zeleli da uguse misljenja i cinjenice koje im se ne dopadaju, najupadljivije kada su okarakterisali izvestavanje Dzona Simpsona kao srpsku propagandu. Cega se oni plase? Prvo su ih brinuli nagovestaji da je srpski narod ujedinjen protiv NATO-a. Ministar odbrane Dzordz Robertson je neubedljivo tvrdio da kad bi se u Srbiji sprovela anketa, ona ne bi pokazala ujedinjenu opoziciju o kojoj je izvestavao Simpson. Drugo, ne osecaju se ugodno zbog novinara koji dovode u pitanje uspeh NATO strategije. Na primer, ministar za razvoj, Kler Sort, dala je jednu losu imitaciju 'pametnih' pitanja kakve postavljaju novinari kao sto je Dzon Hamfriz. Trece, politicari su preplaseni izvestajima o civilnim unistavanjima i zrtvama koje je uzrokovao NATO, koji su poceli da pristizu vec u prvih 24 sata od pocetka kampanje bombardovanja i nastavlja se konstantno od tada. 'Ja, kao NATO portparol, dajem samo informacije koje su totalno precizne i potvrdjene', rekao je Dzejmi Sej za vesti Kanala 4. U stvari, NATO informacije su precizne koliko i njihove bombe - od kojih je nekoliko palo van granica Jugoslavije. U ovom intervjuu, Sej je izneo 'totalno preciznu i potvrdjenu' informaciju da su zarobljena dva jugoslovenska pilota posto su njihovi avioni pogodjeni iznad Bosne dok su pokusavali da napadnu NATO mirovnjake tamo. NATO je kasnije priznao da nikakvi piloti nisu zarobljeni i da MIG lovci nemaju mogucnosti za napad vazduh-zemlja. Od tada nam je servirano niz prica - da je 20 nastavnika ubijeno ispred svojih ucenika, da stadion u Pristini sluzi kao koncentracioni logor, da je paravojni vodja Arkan na Kosovu, da je porodica Predsednika Slobodana Milosevica pobegla iz zemlje, da su lideri kosovskih Albanaca ubijeni - sto se sve ispostavilo da je laz. NATO je cak lagao o svojoj nameri da bombarduje srpsku televiziju. Receno n am je da narod Jugoslavije nema pristupa zapadnoj strani price - iako u stvari ima - i da ce se vazdusni napadi nastaviti sve dok srpska TV ne pocne da prikazuje zapadne vesti sest sati dnevno. Kada je Beograd ponudio da prikazuje zapadne vesti sest sati dnevno u zamenu za sest minuta jugoslovenskih vesti na zapadnim mrezama, NATO se povukao, govoreci da je to samo znacilo da ce bombardovati predajnike koji se koriste jos i za vojnu komunikaciju. NATO je takodje eksplicitno uveravao Medjunarodnu federaciju novinara (IFJ) da nece gadjati medijske radnike. Sta treba da mislimo o organizaciji koja ubija druge zbog toga sto kazu da ovi lazu, a sami konstantno lazu? Gadjanje civilnih meta je najosetljivije pitanje za NATO. Tehnika za reziranje objavljivanja takvih informacija treba da zapocne sa golom lazi, u nadi da ce prvi naslovi ostaviti trajni utisak. Nakon toga sledi priznavanje ogranicene krivice, namenjene da ukaze na iskrenost i otvorenost NATO-a, uz konstantno impliciranje da i neprijatelj snosi bar deo krivice. Ova procedura je ustanovljena u slucaju unistavanja civilnih podrucja Pristine, koje je NATO u pocetku pokusao da pripise Srbima. Onda su priznali da je 'jedna bomba' mozda 'bila skrenuta sa mete' - kao da Srbi zele da ih pogode neodlucne NATO bombe. Ista strategija je usvojena da se objasni napad na kolonu izbeglica: Srbi su okrivljeni, a onda je NATO priznao da je pogodio jedan traktor. Britanski mediji su povukli neka samohvalisava poredjenja, ukazujuci na to da dok je srpska televizija propagandna masina, nase vesti su objektivne i izbalansirane. Tacno je da su neke bile, narocito one koje su izvestavali dopisnici iz Srbije, koji su mogli da vide rezultate NATO bombardovanja. Ali kod kuce u studiju tendencija je da se ropski pridrzava NATO linije. Kada je Simpson izvestavao sa lica mesta o pogodjenom americkom Stealth avionu, njegove kolege u Londonu su insistirale da NATO jos nije potvrdio da je avion pogodjen. Slicno tome, novinar televizije Sky pokusao je da dovede u pitanje izvestaj svog dopisnika iz Beograda, Tima Marsala, o bombardovanju kolone izbeglica, iako je Marsal tvrdio da su njegovi izvori pouzdani. Naravno, cak i u londonskim redakcijama postoje casni izuzeci. Aleks Tompson sa Kanala 4 prikazao je neke video snimke iz pilotskih kabina NATO aviona, uz koje je znacajno komentarisao da je 'nemoguce nezavisno verifikovati'. Ipak njegova smetena nepristrasna upotreba ove fraze bila je upadljiva upravo zbog toga sto je bila odstupanje od norme. Uglavnom su zvanicni izvestaji verno reprodukovani, upotpunjeni slikama koje su dostavljali NATO i Ministarstvo odbrane, dok novinari kao papagaji ponavljaju pripremljene odjeke politicara i vojnih portparola. Na primer, kada je postalo jasno da vazdusni udari pospesuju humanitarnu krizu umesto da postizu navedeni cilj sprecavanja humanitarne krize, NATO je sakrivao svoju nelagodnost govoreci da mu je potrebno da 'nadoknadi propusteno'. Ovaj eufemisticki opis intenziviranog bombardovanja poslusno je ponavljao Mark Lejti, BBC covek u Briselu, na oba vecernja biltena. Medjutim, problemi sa izvestavanjem idu dublje od stava nedovoljnog dovodjenja u pitanje zvanicnih izvora. Neki novinari au aktivno preuzeli ulogu NATO-a. Kada je izasao clanak Roberta Fiska u listu Independent , koji je bio u kontradikciji sa neobicnom tvrdnjom da su Srbi sami bombardovali Pristinu, jedan britanski televizijski dopisnik je ustao na konferenciji za stampu u Briselu i apelovao na svoje kolege novinare da ne postavljaju nezgodna pitanja NATO-u. Podanicka vernost je signalizirana i na suptilnije nacine. Reporteri koji nas vode u avione na letackim misijama iznad Jugoslavije pozivaju gledaoce da se identifikuju sa NATO-m isto koliko i video snimak iz pilotske kabine 's pogledom kroz oko bombe'. Dospevsi pod vatru OVK unutar Kosova, Dzonatan Carls je romanticno pricao o 'ljudima koji sanjaju o tome da oslobode Kosovo' kao 'simbolu nade za etnicke Albance', dok su vesti Kanala 5 ponudile humano-interesantnu pricu o porodici kosovskog Albanca koja je napustila Britaniju da bi se prikljucila OVK. Cini se da su mnogi pali na pojednostavljeni moralitet 'Dobra protiv Zla' sa kojim su politicari uokvirili ovaj konflikt i pridruzili se NATO demonizaciji Milosevica i Srba. Specijalna emisija Panorame podsticala je NATO lidere da optuze Milosevica za ratne zlocine. Brajan Baron je otisao u Crnu Goru u potrazi za 'interesantnim detaljima' 'burne istorije' Milosevicevog 'klana'. Dzeremi Paksman je predlozio program 'temeljite nametnute de-nacifikacije' za posleratnu Srbiju, odrazavajuci stav koji su izrazavali svi, pocev od ministara u vladi do lista Sun, da su Srbi neonacisti. Diktatorski moralizam je otezao postavljanje pitanja, narocito o jadnom stanju izbeglica. Ipak, postoje pitanja koja se moraju postaviti: o razlozima za njihovo bekstvo i njihovim pricama o zverstvima. Sudeci po britanskim novinskim izvestajima, ovo mora da su prvi vazdusni udari u istoriji od kojih niko nije bezao. Cak i kada im je receno da ih je bombardovao NATO, preziveli iz napada na kolonu izbeglica krivili su Srbe. Ovo daje neku indikaciju o pouzdanosti izvestaja izbeglica. Sa stanovista etnickih Albanaca koji pozdravljaju NATO akciju, takvi izvestaji su razumljivi. Ali ovo ne objasnjava zasto bi zapadni izvestaci trebalo da ih prihvate, niti zasto je na stotine hiljada Srba raseljenih NATO napadima rutinski ignorisani. Radije nego da priznaju da ne znaju sta se desava na Kosovu, dopisnici sa granice ponavljaju svaku horor pricu. Cinjenica da su takve price nepotvrdjene nadoknadjuje se mantrom da su tvrdnje izbeglica 'dosledne i verovatne', uprkos ponekad povrsnim dokazima. Iskustvo iz Bosne se citira kao podrska za price o 'sistematskim masovnim silovanjima', na primer. Ipak, uprkos tvrdnjama da su Srbi u Bosni silovali vise od 50.000 muslimanskih zena, UN Komisija je 1993. umanjila ovaj broj na 2.400 zrtava - s ti sto ovaj broj obuhvata i silovane Srpkinje i Hrvatice - na bazi 119 dokumentovanih slucajeva. Nema sumnje da se ubijaju i terorisu civili i tako teraju iz svojih kuca na Kosovu, isto kao sto NATO bombardovanje ubija i terorise civile sirom Jugoslavije. To je rat. Ali fokus na pricama o zverstvima zamagljuje ono malo sto znamo o tome sta se desava: vojna kampanja protiv naoruzanih separatista. Povremeno, ova skrivena prica procuri. Panorama neprestano spominje napade na 'uporista OVK'. U izvestaju Newsnight o 'video dokazu o ubistvima civila promaklo je da je barem jedan od sest 'civila' bio clan OVK, a drugi vatreni simpatizer OVK. Ali generalno se cini kao da nikad nije ubijen nijedan clan OVK, niti OVK ikad ubije nekoga. Svaki rat proizvodi price o zverstvima, i tesko je pronaci put kroz propagandu i glasine. Koristan pocetak bi bio da se ocigledno apsurdne tvrdnje uzmu s rezervom, kao sto je prica o 'masovnim grobnicama'. NATO nas je zamolio ne samo da prihvatimo maglovitu fotografiju iz vazduha, vec i da poverujemo da su Srbi prisilili etnicke Albance da se obuku u narandzaste uniforme i zakopaju mrtve u 'urednim nizovima okrenutim ka Meki', po recima NATO generala Djuzepe Maranija. Pretpostavljamo da je i ovo bilo 'totalno precizno i potvrdjeno'? Iz: casopis Broadcast , 14,maj 1999. |
|
Copyright ©1999 beograd.com. Prevod Tanja Bjeletic. |
|