|
|
MEDIJI I KRIZA NA KOSOVUFilip HamondRAT RECI I SLIKAPotrebne su dve strane da se vodi propagandni rat, ipak se kriticki komentar o 'ratu reci' do sada skoro iskljucivo koncentrisao na 'strogo kontrolisane' jugoslovenske medije. Prikazivani su nam video snimci sa 'srpske TV' i pozivani smo da ismejemo njihove patriotske vojne montaze, dok su britanski novinari sumnjali u svaku jugoslovensku 'tvrdnju'. Ali, sta god da covek misli o jugoslovenskim medijima, oni su bledog znacaja u odnosu na propagandnu ofanzivu iz Vasingtona, Brisela i Londona. 'Oni pricaju lazi o nama, mi cemo nastaviti da pricamo istinu o njima', kaze Ministar odbrane Dzordz Robertson. Stvarno? NATO nam je rekao da su tri uhvacena americka vojnika bili mirovnjaci UN. Neistina. Rekli su nam da ce prikazati dva uhvacena jugoslovenska pilota koji se nisu nikad pojavili. Onda smo imali pricu o 'ubijenim' albanskim liderima - ukljucujuci i pregovaraca iz Rambujea, Fehmi Aganija - cije smrti sada 'nisu potvrdjene'. Kada se albanski lider Ibrahim Rugova, za koga se govorilo da se krije, pojavio na jugoslovenskoj TV osudjujuci NATO bombardovanje, BBC se domislio da insinuira da su slike lazne, dok su drugi nagovestavali da je Rugova sigurno bio prisiljen, ucenjen, drogiran, ili makar pogresno citiran. Rekli su nam da je paravojni vodja Arkan na Kosovu, dok se on skoro svakodnevno pojavljivao u Beogradu - gde ga je i intervjuisao Dzon Simpson. Rekli su nam da je stadion u Pristini pretvoren u koncentracioni logor za 100.000 etnickih Albanaca, dok je on bio prazan. Poziranje Robertsona fotografima u pilotskoj kabini aviona Harrier nije mogla biti propaganda. Samo neprijatelj drzi do takvih stvari. Neobjavljeni NATO propagandni rat obuhvata je napade na dva fronta. Prvo, NATO je besramno tezio da iskoristi jadan polozaj albanskih izbeglica u sopstvene svrhe, cinicno naduvavajuci broj raseljenih lica na vise nego duplo veci od onoga koji je procenjen od strane UN. Dopisnici iz tog regiona su dobili znacaj zvezda na BBC vestima, a od njih se zahtevalo ne samo da izvestavaju, vec i da dele svoj osecanja s nama. Kao sto je Peter Sisons pitao Ben Brauna u Makedoniji: 'Ben, kakve misli prolaze kroz glavu reportera dok gleda ove prizore u momentima umiranja dvadesetog veka?' Izvestaji iz izbeglickih centara se koriste kao opravdanja za NATO strategiju. Najupecatljiviji primer ovoga je video snimak prosvercovan sa Kosova za koji se tvrdi da prikazuje 'masovno ubistvo'. BBC je ovo predstavio kao 'prvi dokaz navodnih zverstava', time nehotice priznajuci da su Saveznici bombardovali deset dana bez ikakvih dokaza. Zaista, danima pre toga BBC nas je pozivao da 'zamislimo sta se mozda desava onima koji su ostali na Kosovu'. Nakon gledanja video snimka, Robin Kuk je znao ko je ubijen, kako su umrli i razloge sto su napadnuti. Iznad svega, znao je da video snimak 'podvlaci potrebu za vojnom akcijom'. Druga linija napada je demonizacija Milosevica i Srba, da bi se odbila zabrinutost da je plima izbeglica barem delimicno izazvana 'humanitarnim' NATO bombardovanjem. Delovi Pristine su sravnjeni sa zemljom nakon sto su svaki dan bombardovani vise od nedelju dana. Zar vi ne biste otisli? A sta je sa desetinama hiljada Srba izbeglica sa Kosova - da li su i oni 'etnicki ocisceni'? Sazaljenje ne obuhvata njih, kao sto je i 200.000 Srba izbeglih iz Krajine ignorisano 1995.godine. Umesto toga, tabloidi zlurado pisu da su to i zasluzili ('Serbs you right') dok krstarece rakete padaju kao kisa. Optuzbe upucene na adresu Srba eskalirale su od 'brutalne represije' do 'genocida', 'zverstava' i 'zlocina protiv covecanstva' dok se NATO borio da opravda svoju kampanju bombardovanja. Povlacene su paralele sa holokaustom, ipak izgleda da niko ne primecuje da stavljanje ljudi u voz do granice nije isto sto i stavljanje ljudi u voz za Ausvic. Mediji su sledili mig politicara i nisu ostavili nijedan klise neiskoristen u radu na demonizaciji Milosevica. Stampa je jugoslovenskog predsednika opisivala kao 'vojni diktator', 'srpski krvolok', 'krvolok iz Beograda', 'krvolok sa Balkana', 'najzliji diktator koji se pojavio u Evropi od Adolfa Hitlera', 'psihopata' , 'srpski tiranin', 'tiranin psihopata', 'nemilosrdan covek' i 'bivsi tvrdolinijski komunista'. Tragajuci za uvredama, list Star ga je jos opisao kao 'niskog i zdepastog'. Poredjen je sa Hitlerom, Staljinom, Sadamom Huseinom i Pol Potom. List Daily Mirror takodje znacajno primecuje da on pusi iste cigare kao Fidel Kastro. Kao sto je to uradila sa Sadamom Huseinom u ratu u Zalivu, Panorama je posvetila jedan program 'Umu Milosevica'. Nekoliko komentatora je od pocetka izrazavalo svoju nelagodnost u vezi NATO akcija. Ali mediji su generalno bili pazljivi u tome da odrze tu debatu unutar uskih parametara prihvatljive diskusije, dok su politicari pojacavali demonizaciju Srba da bi pokusali da ucutkaju glasove neslaganja. Rezultat je zbunjujuce sizofreni stil izvestavanja, koji nam nudi limitiranu ali pravu debatu jedan minut, a onda uverava da je NATO akcija u potpunosti opravdana. Pravila su izgleda da se moze kritikovati NATO sto nije dovoljno rano intervenisao, sto nije dovoljno jako intervenisao, ili sto ne salje kopnene trupe. Ukazivanje na to da je NATO intervencija pospesila mnogo goru krizu nego sto je ona koju je trebalo da resi, ili skretanje paznje na cinjenicu da bacanje bombi ubija ljude, veoma je retko, odmah praceno snaznom podrskom 'nasim momcima'. Ono sto ne sme da se radi je da se sumnja u motive i opravdanost ulaska NATO u rat. Zaista, cak ne treba ni reci da je NATO u ratu. Pod novim laburistima koji polazu puno na imidz, u stvari je stupanje u rat u redu, ali koriscenje tog termina nije politicki korektno. Limiti prihvatljive debate su otkriveni reakcijom na emitovanje izjava SNP lidera Aleksa Salmonda. Mnoge od njegovih kritika NATO strategije malo su se razlikovale od onih koje su drugi vec saopstili, ali ono sto je izazvalo bes vlade je sto se usudio da uporedi Srbe pod NATO bombama sa Britancima tokom Blica, tj. bombardovanja Britanije u II svetskom ratu. Toni Bler je osudio emisiju kao 'totalno neprincipijelnu', dok ju je Robin Kuk opisao kao 'uzasnu', 'neodgovornu' i 'duboko uvredljivu'. Nacin na koji su politicari laburisti pokusali da ucutkaju ili marginalizuju kritike kao sto je Salmondova slican je nacinu na koji su tezili da sire osamute javno mnjenje. Posto su zapoceli neobjavljeni rat bez da se ta stvar razmotrila u Parlamentu, vlada se jasno nada da izbegne i javnu diskusiju. Sama cinjenica da je Bler smatrao da je neophodno da se postavi nacionalna emisija premijera ukazuje na pozadinsku nesigurnost vlade, zabrinute da ce izgubiti javnu podrsku i nesigurne u opravdanost i posledice svojih akcija. Iako srecan sto se obraca naciji pod budnim okom laburistickih propagandnih doktora, Bler je navodno odbio da ga intervjuise Dzeremi Paksman. Ocigledno da je britanski premijer dovoljno hrabar da posalje bombardere, ali je suvise plasljiv da objasni i opravda svoje akcije BBC novinaru. Cifre o gledanosti BBC vesti su navodno skocile dramaticno od pocetka vazdusnog rata, a ucutkane ITV vesti su dozivele fijasko. Ipak su gledaoci lose usluzeni od strane svojih medijskih kuca. BBC je nagovestio da 'srpski mediji igraju na patriotsku zicu'. Na ciju zicu igra BBC sto reprodukuje svaki novi NATO zahtev bez pauziranja da pita za dokaze? Kao sto novi laburisti teze da marginalizuju kritike, tako TV vesti jedva da spominju proteste i demonstracije sirom sveta - ne samo u Makedoniji, Rusiji, Italiji i Grckoj, vec i u Tel Avivu, Lisabonu, Talinu, San Francisku, Cikagu, Los Andjelesu, Torontu, Sidneju i drugde. Treba li da pretpostavimo da su ovi demonstranti svi Srbi, ili da su ih sve zaludeli 'strogo kontrolisani' jugoslovenski mediji? Iz: The Independent, 6. april 1999. |
|
Copyright ©1999 beograd.com. Prevod Tanja Bjeletic. |
|